Srbija na današnji dan: 4. septembar

Knez Mihailo Obrenović : :  Radoje Ljutovac–Raka artiljerac : :  Aleksandar Deroko arhitekta : : Mirjana-Mira Banjac glimica : : Aleksandar Berček glumac : : kamen temeljac  hidroelektrane Đerdap  : : Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji : : Petar Banićević glumac : : Dafina Milanović, vlasnica "Dafiment banke" : :  EuroBasket 2013. Slovenia
 4. septembar kroz istoriju

1823. - Rođen je Mihailo Obrenović ( 4. septembar, 1823. Kragujevac, Srbija   - 29. maj, 1868. Beograd, Srbija ), knez Srbije od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. 
Sin kneza Miloša i kneginje Ljubice, prvi put je bio na vlasti posle smrti starijeg brata Milana (1839). Sultan ga je potvrdio kao izabranog, a ne i naslednog kneza. Avgusta 1842. 
Toma Vučić - Perišić  je podigao bunu i naterao ga da napusti Srbiju, a na presto je došao Aleksandar Karađorđević. Van zemlje je proveo šest godina i u to vreme pomagao je mnogim Srbima koji su se bavili književnošću (Vuk Karadžić, Đura Daničić, Branko Radičević i drugi). 

Kad se Miloš vratio u Srbiju 1858. godine, s njim je došao i Mihailo i preuzeo vrhovnu komandu nad vojskom. Po smrti kneza Miloša stupio je ponovo na presto 1860. Ustanovio je 1861. godine Narodnu vojsku od oko 50.000 ljudi, sa ciljem konačnog oslobođenja Srbije od Turaka. Računajući na rat s Turcima sklapao je saveze i sporazume s balkanskim državama – Crnom Gorom, Grčkom, Bugarskom i Rumunijom. Kada je već okončao pripreme za rat, ubijen je tokom šetnje u Košutnjaku 1868.

Tokom vladavine izvršio je značajne reforme u državnoj upravi i vojsci, osnovao je Narodni muzej i Narodno pozorište.
Pored romanse “Što se bore misli moje”, Mihailo Obrenović napisao još dve pesme. 
Uglavnom je nepoznato da je osim popularne komponovane pesme “Što se bore misli moje”, knez Mihailo autor i drugih poetskih sastava, koji su prethodili kultnoj romansi i neki čak štampani. Pesme: “Svetski putnik” i “Molitva kneza srbskog Mihaila na bregu morskom”, objavljene 1844. godine u “Srpskom narodnom listu”.
Narodnu bajku “Čardak ni na nebu, ni na zemlji”, Vuk Karadžić zapisao onako kako je knez Mihailo slušao u detinjstvu od svojih dadilja.

Izvori: Dve pesme kneza Mihaila, Wikipedia

1887. -  Rođen je Radoje Ljutovac–Raka (1887. Poljna - 25. novembar 1968. Trstenik) artiljerac iz Prvog Svetskog rata koji je ušao u svetsku istoriju kao prvi čovek koji je topom oborio avion i tako postao preteča PVO.


Raka je 1915.godine raspoređen u specijanu jedinicu, novoformiranu bateriju, koja se nalazila na Metinom brdu kod Kragujevca, da bi od neprijateljskih aviona branila grad.

Dana 30. septembra 1915. godine, u jedinici Radoja Ljutovca data je uzbuna, jer je javljeno da se od Lapova prema Kragujevcu približavaju tri neprijateljska aviona.

Ovaj trenutak smatra se početkom srpske PVO, a ujedno je prema raspoloživim podacima prvo obaranje aviona iz topa na svetu!

Za ovaj podvig nagrađen je Karđorđevom zvezdom i medaljama „Albanska spomenica“ i „Spomenica rata“, najvišim državnim ordenjem za učešće u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. 
U jesen 1918. godine učestvovao je u proboju Solunskog fronta.
U Trsteniku, ispred Osnovnog suda, za čiju gradnju je Raka Ljutovac poklonio zemljište opštini, podignuta je njegova bista.

Ovih dana u Narodnom univerzitetu i Turističkoj organizaciji Trstenika ponovo se pominju ime Rake Ljutovca. Sprema se sređivanje rodne kuće ne bi li do 2015. godine, kada će biti obeležena 100. godišnjica Ljutovčevog podviga, a Poljna dobiti pravu spomen-kuću u znak sećanja na veliko ime svog meštanina.
Radoje Ljutovac nije imao direktne potomke, iako se dva puta ženio.

Odmah po ratu otvorio je trgovinsku radnju u Trsteniku gde je danas zgrada suda. Živeo je složno sa rođenom braćom Mirčom i Živadinom.

Više: Srbin prvi u svetu iz topa oborio avion , U trsteničkom selu Poljna nalazi se rodna kuća Radoja Rake Ljutovca , Radoje Raka Ljutovac iz sela Poljna kod Trstenika

1894. - U Beogradu rođen je Aleksandar Deroko, srpski arhitekta, srpski arhitekta, istoričar umetnosti
Tu je maturirao i upisao Tehnički fakultet, pa ga je početak Prvog svetskog rata dočekao na studijama. Odmah se kao đak dobrovoljac prijavio u vojsku uključivši se u obuku za pilota. Obuka je trajala jedva dvadesetak dana kada su oštećeni svi školski avioni i odlučeno da se obuka prekine i premesti u Francusku. U Francuskoj je oformljena Druga Klasa srpskih pilota, među kojima je bio i Deroko.
Leteo je na Solunskom frontu, a nakon oslobođenja Srbije 1918. godine vratio se struci kao rezervni pilot i član udruženja srpskih ratnih avijatičara

Po okončanju rata vratio se studijama arhitekture i umetnosti, u Rimu, Pragu, Brnu i Beogradu, gde je i diplomirao 1926. godine. Kao stipendista francuske vlade otišao je u Pariz gde se družio sa Pikasom, Šumanovićem, Le Korbizijeom, Rastkom Petrovićem i drugima. 

Sa Bogdanom Nestorovićem 1926. godine je napravio projekat Hrama svetog Save, sa kojim je pobedio na konkursu, a čija izgradnja se danas privodi kraju. 
U arhitekturi je bio inspirisan ranohrišćanskim, vizantijskim i srpskim srednjovekovnim spomenicima. Podigao je više hramova i memorijalnih objekata. Bogoslovski internat u Beogradu tzv. Bogosloviju, zajedno sa Petrom Anagnostijem, Spomenik kosovskim Junacima na Kosovu polju,
Konak u manastiru Žiči ...

Stvarao je u nekoliko arhitektonskih pravaca, a najviše u srpskom nacionalnom stilu i moderni. 
Početkom tridesetih godina postao je profesor na Arhitektonskom i Filozofskom fakultetu na kojima je predavao do penzionisanja. Amfiteatri su bili premali da prime sve studente, i uopšte zainteresovane za predavanja Aleksandra Deroka. 
Redovni član Srpske akademije nauka postao je 1969. godine. 

Dobitnik je više uglednih priznanja. Pisac mnogobrojnih knjiga iz domena arhitekture, ali i drugih oblasti, koje je najčešće sam ilustrovao
Deroko je bio i jedan od prvih svestranih sportista u Srbiji. Na plivačkom takmičenju u organizaciji Srpskog olimpijskog kluba osvojio je zlatnu medalju u preplivavanju Save i u plivanju na 1000 m nizvodno slobodnim stilom. 
Istovremeno se bavio i modelarstvom. Konstruisao je i izradio jednu od prvih vazdušnih jedrilica u Srbiji. Sa modelima svoje konstrukcije učestvovao je u takmičenjima koja su organizovali prvi mladi modelari Srbije. 
Tokom Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici. Umro je 30. novembra 1988. godine u Beogradu i sahranjen na beogradskom Novom groblju. 
Izvor: Divna MiloševićSNOVI ALEKSANDRA DEROKAVremeplov: 100 godina avijacije u Srbiji

1929. - Rođena Mirjana-Mira Banjac, pozorišna, filmska i TV glumica (Erdevik, 04. 09. 1929)


 Mira Banjac, pravo ime Mirjana T. Banjac, pripada prvoj generaciji glumaca koja je završila Pozorišnu školu u Novom Sadu (1950). Uz kraće angažmane u pozorištima u Sremskoj Mitrovici (1949—1951) i Banja Luci (1953—1955) radila je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu (1951—1970). Godine 1970. prešla je u Beograd i postala član Ateljea 212.


Likove žena iz naroda, svoja najuspelija glumačka dostignuća, najčešće ostvaruje svojevrsnim humorom. Osim u pozorištu, gde je dobila niz priznanja, igrala je i u nizu televizijskih drama i serija (na primer glavnu ulogu u seriji Marija Stipe Delića i više glavnih uloga u dramama Milenka Vučetića) te na filmu. Filmografija Mire Banjac 

Na velikom ekranu ostvarila je više uloga za pamćenje, posebno u ostvarenjima Gorana Paskaljevića. Autorka je scenarija kratkometražnog filma Laku noć Šnjuka.

Dobitnica je brojnih nagrada, između ostalog dveju Sterijinih nagrada, Statuete Joakim Vujić, Oktobarske nagrade Novog Sada, zatim Oktobarska nagrada Beograda, Sedmojulska nagrada, tri Zlatne arene, Nagrada grada Zagreba (za TV seriju „Marija“), Zlatni lovorov vijenac za životno djelo (Sarajevo 1991).[1]
2000. godine dobila je nagradu Dobričin prsten, kao najveće glumačko priznanje u Srbiji.
Za vreme Drugog svetskog rata bila je godinu dana u Prvoj proleterskoj brigadi
Više: Život s hiljadu boja, hiljadu poniranjaMira Banjac: Moje ljubavi nisu bile velike nego lepeSa fronta na scenu

1950. - Rođen Aleksandar Berček, pozorišni, filmski i TV glumac, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. (Vrdnik, 04. 09. 1950)
Više: TV lica Kao sav normalan svet - Aleksandar Bercek

1964. - U mestu Sip na jugoslovenskoj i u Gura Vaji na rumunskojobali Dunava, uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije Josipa Broza Tita i Georgi Georgiju Deža postavljen je kamen temeljac na gradilištu hidroelektrane Đerdap. 
Izgradnja je završena 1970. godine na 943. kilometru reke, 10 km uzvodno od
Kladova. Na srpskoj i rumunskoj strani Dunava je napravljeno po 6 generatora.

Prvo put hidroelektrana Đerdap puštena je je 5. avgusta 1970. godine

RANI RADOVI
100.g- Rimski car Trajan okončao je radove na usecanju u stene puta koji je korisćen zaizvlačenje brodova kroz Gvozdena vrata/Djerdap. pročitajte Ranko Jakovljević: ONI SU GRADILI ''DJERDAP'' 
Izvor: Sajt Elektroprivreda Srbije , Đerdapska brana skladište otpada

1991. - U Hagu je počela sa radom Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji. U radu konferencije učestvovali su svi članovi Predsedništva SFR Jugoslavije, predsednik savezne vlade i šestorica predsednika jugoslovenskih republika. Predsedavajući Konferencije, na kojoj je usvojena Deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, bio je lord Karington. 

1998. U Nišu otvoren Konzulat Republike Grčke, prvo diplomatsko predstavništvo u istoriji Srbije van Beograda. Zvanična prezentacija grada Niša, Konzulat Republike Grčke 

2006. - Umro Petar Banićević Prvak Drame Narodnog pozorišta, pozorišni, filmski i TV glumac , profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. (Nikšić, 08. 02. 1930 - Beograd, 04. 09. 2006).
Prvak Drame Narodnog pozorišta studirao je glumu na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu, u klasi profesora Raše Plaovića.

Tokom bogate karijere, igrao je na gotovo svim beogradskim scenama. Član je Narodnog pozorišta od 1954. godine i na toj sceni je ostvario preko 50 uloga.

Ostvario je velike uloge u delima svetskih i domaćih klasika. Bio je Hamlet, Dimitrije u "Braći Karamazovima", Kreont u "Edipu", Leone u "Gospodi Glembajevima"...

Za izuzetna glumačka ostvarenja, dobio je sve prestižne glumačke nagrade u zemlji, uključujući "Dobričin prsten".

Snimio je u dvadesetak filmova i preko 50 televizijskih drama i serija. Bavio se i pedagoškim radom i izveo je pet uspešnih glumačkih generacija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a vodio je i glumačku klasu na Akademiji umetnosti "Braća Karić" u Beogradu.

2008. - Umrla Dafina Milanović, vlasnica "Dafiment banke" (Skobalj,  1948 - Beograd, 04. 09. 2008).
"Dafiment banka" je osnovana 9. oktobra 1991. godine bez ijednog dinara na ime osnivačkog uloga, a optužnica Okružnog tužilaštva teretila je Milanovićku da je od 1991. do 1997. godine, zloupotrebom službenog položaja, pribavila sebi i drugima korist u iznosu od 19,7 miliona nemačkih maraka, milion američkih dolara, 3,5 miliona švajcarskih franaka, 10,9 miliona austrijskih šilinga i 199,4 miliona italijanskih lira.

Smrću Dafine Milanović ostalo je mnoštvo pitanja na koja odgovor nisu dali akteri bankarske pljačke građana Srbije. Stotinama hiljada štediša banke ostaje nauk, opomena i nada da će država održati obećanje da će im, do 2016. godine, isplatiti naknadu za novac uložen u Dafiment banku. Preživelim tvorcima ove "piramidalne" ideje ostale su pare lakomog i lakovernog naroda.

2013. - Počinje Evropsko prvenstvo u košarci u Slovenijini,"EuroBasket 2013. Slovenia"  kome igra i reprezentacija Srbije počinje danas u Sloveniji. Srbija u prvom kolu igra protiv Litvanije .

Grupa B sastoji se od četiri selekcije bivše SFRJ i dve baltičke države.

U grupi se nalaze i Crna Gora, koja nas je oba puta savladala u kvalifikacijama za ovaj šampionat, zatim BiH i Makdonija, kao i Letonija. 

Inače, na šampionatu igra čak 11 bivših jugoslovenskih i sovjetskih republika od ukupno 24 selekcije, a među njima i sve države bivše SFRJ.

Zvanični sajt Evropskog prvenstva u košarci"EuroBasket 2013. Slovenia"
Na dosadašnjih 37 šampionata Evrope košarkaši iz Srbije učestvovali su 30 puta. Bilans je impresivan: 8 zlatnih, 6 srebrnih i 4 bronzane medalje. 

2013. - Otvorena izložba „Stogodišnjica balkanskih i Prvog svetskog rata”  
U Maloj galeriji Doma Vojske Srbije je otvorena izložba slika „Stogodišnjica balkanskih i Prvog svetskog rata”.

Organizatori izložbe su Medija centar „Odbrana”, Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca Beograd i Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca „Stevan Sinđelić” iz Svilajnca.

Predsednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca Beograd dr Vidoje Golubović otvorio je izložbu i istakao da je to mali doprinos obeležavanju veka od srpskih ratovanja.

- Izložba treba da pokaže našu snagu i borbu da ne zaboravimo, i trajno zabeležimo, kako su naši preci stradali i kako su živote nudili otadžbini a ništa od nje nisu tražili. Slike podsećaju šta se dešavalo, kako su tada živeli naši ljudi, kako su voleli Srbiju, a mi danas pokušavamo da se setimo i da uspomenu sačuvamo, rekao je Golubović i poručio - čuvajte Srbiju i tradiciju kao što su ih preci čuvali i negujte istoriju, ona će se vratiti.

Nikola Stanković, predsednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca „Stevan Sinđelić”,  istakao je da je srpska istorija bogata tradicijom i da tekuća godina obiluje jubilejima, kao što je i ovaj.

- Važno je da obeležavamo istorijske godišnjice na dostojanstven način, i da na mlađe generacije prenosimo iskustvo i naša shvatanja, istakao je Stanković i zahvalio Medija centru „Odbrana“ na organizaciji izložbene postavke.

U programu su nastupili članovi teatra „Resava” koji radi pri Centru za kulturu „Sveti Stefan, despot srpski“ u Despotovcu.


Izložba, otvorena do 14. septembra, obuhvata 28 radova nastalih na 17. slikarskoj koloniji održanoj prošle godine u Crkvencu kod Svilajnca, kada su se umetnici okupili i na slikarska platna preneli sećanja na podvige i golgotu srpskog naroda i njegove natčovečanske napore u odbrani otadžbine.
Izvor: odbrana.mov.gov..rs

No comments:

Post a Comment

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...