Narodne melodije s Kosova i Metohije, MIODRAG A. VASILJEVIĆ

Vasiljeviću je bilo jasno da je na Kosovu i Metohiji u toku ne samo izgon Srba i Crnogoraca, vec i temeljno uništavanje svedočanstava srpske duhovnosti, tragova srpskog življenja.

Po prirodnoj logici stvari, kada bi makoji narod u Evropi ili u bilo kojem delu sveta imao u svojoj kulturnoj istoriji jednog Miodraga A. Vasiljevića davno bi štampao i preštampao njegova sabrana dela. 

Svakojako, ne bi dopustio da u fono-arhivu Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu čame neobjavljeni Vasiljavićevi rukopisi i tonalni zapisi (Centralna i Zapadna Srbija na primer!), notni zapisi i beleške sa različitih terena i putovanja, mnoštvo snimljenih magnetofonskih traka. Rukopisna i zvučna ostavština etnomuzikografa Miodraga A. Vasiljevića do danas nije arhivski obrađena, nije sređena niti sistematizovana. 

Neka na me ja na cast!

Ako jednom narodu nije stalo do vlastitog identiteta, do lične prepoznatljivosti, ako je narod olako spreman da žrtvuje nacionalno muzičko biće — njemu nema nacionalnog opstanka. On ga, štaviše, i ne zaslužuje!

Prof. dr Nenad Ljubinković 

 Miodrag A. Vasiljević

Povodom knjige Miodraga A. Vasiljevića
Narodne melodije s Kosova i Metohije

Serbian Music: Kosovo i Metohija [A Thick Fog Has Fallen]

Music is a part of the Serbian cultures in Kosovo.
One of many great songs is A Thick Fog Has Fallen  [Gusta mi magla padnala]

Gusta mi magla padnala, mori,
Gusta mi magla padnala.
Na toj mi ramno Kosovo, mori,
Na toj mi ramno Kosovo.

Serbian Music: Kosovo i Metohija [Marijo bela kumrijo]

Marijo, bela kumrijo

♫ Jordan Nikolić

"Marijo, deli bela kumrijo, mori,

što ti je, Maro, krotko, mori, 'odenje,

što ti je, Maro, ti'o, mori, zborenje?

Velikani Srpske muzike: Dragiša Nedović

Tekstopisac i kompozitor Dragiša Nedović, rođen je 20. jula 1916. godine u Kragujevcu, 

gde je živeo i radio sve do svoje smrti, 31. januara 1966. godine.

Tekstopisac i kompozitor Dragiša Nedović

Počeo je da stvara još kao dete, čim je naučio da piše.

Njegovi roditelji, otac Andrija i majka Gina, imali su devetoro dece — pet sinova i četiri ćerke, ali su dva sina i jedna ćerka umrli vrlo rano. Tri ćerke Verka, Nada i Milica bile su udate u Beogradu, gde su živele sa svojim porodicama sve do kraja života. Sahranjene su u Beogradu u svojim porodičnim grobnicama.

Tri sina Dragiša, Dragoljub i Lazar, ostali su u Kragujevcu. Tu su živeli, radili, umrli i sva trojica su sahranjena u zajedničkoj porodičnoj grobnici na gradskom groblju u Kragujevcu. Karakteristično je da su svi umrli relativno mladi i da niko od njih nije doživeo duboku starost.

Dragišini roditelji su bili slabijeg imovnog stanja, pa je on, sa navršenih 16 godina, odlučio 1932. godine da krene pešice iz Kragujevca na put, da bi, kako je on govorio, "narod čuo njegovu muziku", noseći sa sobom "samo jednu staru, skršenu gitaru".

Putujući kroz Srbiju, nastaju njegove pesme:

"Teško mi je Šumadiju ostaviti",

"To je moja Šumadija",

"Siromah sam druže" i druge.

Ova poslednja je, na neki način, autobiografska i odslikava njegov životni put.

Narod sa oduševljenjem prihvata nove pesme.
                                          "Stani stani Ibar vodo" Autor: Dragiša Nedović 

                                                       Izvodi: Predrag Cune Gojkovic 

Ensemble Renaissance - more than 3.000 concerts in 44 years of existence

                                                    Skomraška igra

Belgrade Ensemble Renaissance was born in the fall of 1968. when they first amplified the partitures on historical instruments that Dragan Mladenovic Shakespeare brought from Prague and Vienna. The founders of the Ensemble, Miomir Ristic, Ljubomir Dimitrijevicand Dragan Mladenovic Shakespeare (with the support of two colleagues, DusicaObradovic and Iskra Uzelac) held their first full-length concert on 14th January of 1970. in the Gallery of Frescoes in Belgrade.