Srbija na današnji dan: 3. septembar

Boj na Deligradu : : beogradski vezir Marašli Ali-paša : : Miloje M. Vasić, tvorac srpske arheološke nauke : : Prvi putnički voz Beograd-Niš : : Mirko Stojaković, matematičar : : oktroisani Ustav : : prve beogradske Međunarodne automobilske i motociklističke trke : : Slobodan Mašić : : Dragan Mance : :  Irena Kolesar : : Đorđe Sudarski Red
3. septembar koz istoriju
1806. - Boj na Deligradu u Prvom srpskom ustanku. Srbi su, u Prvom srpskom ustanku, kod Deligrada pobedili tursku vojsku, a vojvoda Stanoje Glavaš oslobodio je Prokuplje.

Bitka boj na Deligradu
Za vreme turske ofanzive protiv ustanika 1806. godine, rumelijski valija Ibrahim-paša, sa oko 50.000 pešaka, mnogobrojnom konjicom i 14 topova i kumbara, nastupao je krajem juna od Niša ka Deligradu.

Borbe su vođene tokom celog leta, a prednja odeljenja turske vojske izbila su pred Deligrad 16. jula.

Ibrahim-paša je nekoliko nedelja svakodnevno pešadijom napadao srpska utvrđenja na Deligradu, pokušavajući da ih olakša obilaskom konjice i podilaženjem pomoću podzemnih hodnika, ali bez uspeha.

Krajem jula, srpski ustanici vojvode Petra Dobrnjca, kojima je u pomoć pritekao i Mladen Milovanović sa Topljaka, ispadom u tursku pozadinu, potukli su i pomoćne snage Šašit-paše.


Turci su se u neredu, i uz velike gubitke u ljudstvu i ratnoj opremi, morali povući ka Nišu.

Sredinom avgusta Ibrahim-paša dobio je pojačanja i sa 60.000 vojnika i ponovo preduzeo nastupanje ka Deligradu.

Međutim, vožd Karađorđe je posle boja na Mišaru (13. avgusta), sa delom svojih snaga stigao u Deligrad, pojačao srpske snage na 10.000 ustanika i preuzeo komandu.

Boj za Deligrad počeo je 3. septembra 1806. godne u zoru jakim frontalnim napadom Turaka. U žestokim borbama, koje su trajale ceo dan, Turci su samo uspeli da se približe utvrđenjima.

Istog dana pred noć, Stanoje Glavaš sa odredom od 2.500 pušaka i 500 konjanika, uspeo je da preko Kruševca i Jastrepca zauzme Prokuplje i time ugrozi Niš.

Kada je, u toku borbi, Ibrahim-paša za to saznao, prekinuo je dalje napade na Deligrad i povukao se preko Aleksinca ka Nišu.
Deligrad nikada nije pao, već su hrabri Rudničani i Gružani, nakon pada Beograda, 5. oktobra, napustili utvrđenja i probivši se kroz tursku opsadu razišli svojim kućama.

Upravo zato, prvobitno nazvan Delišanac ili Delilogor, srpska tvrđava nazvana je tursko-srpskim imenom Deligrad ili Junački grad.
Više : Boj na Deligradu - guslarska pesma, Godišnjica boja na Deligradu, Epski gradovi, Bitka na Deligradu 

1821. - U Beogradu je umro rumelijski beglerbeg i beogradski vezir Marašli Ali-paša. (Maraš (datum rođenja nepoznat) - Beograd, 03. 09. 1821) . Marašli paša dolazi u Beograd umesto Sulejman paše Skopljaka ( protiv koga su se ustanici i pobunili) i od tada do 1876. godine nastupa period bez rata za Srbiju( ne računajući incident na Čukur česmi).

Tokom Drugog srpskog ustanka postigao je sporazum sa ustanicima o prekidu neprijateljstava, a 1815. je sa knezom Milošem Obrenovićem sklopio sporazum prema kome su Srbi dobili ograničenu samoupravu.

Kada su protiv pobunjenih Srba pošle još i dve sultanove vojske iz Bosne i Rumelije, Miloš Obrenović je započeo pregovore, uveren da ne može pružiti otpor na tri strane.

 Na Drini je započeo pregovore sa bosanskim vezirom Huršid-pašom, a nastavio je rumelijskim vezirom Marašli Ali-pašom. Sa Marašlijom je sklopio usmeni sporazum kojima je Srbima u beogradskom pašaluku osigurao poluautonomni položaj.

 Prema postignutom dogovoru, Srbi su imali pravo da skupljaju porez, da učestvuju u suđenju Srbima, da spahije ubiraju prihode po zakonima i da u Beogradu zaseda Narodna kancelarija sastavljena od srpskih knezova. Tako je okončan Drugi srpski ustanak, odnosno ratni period Srpske revolucije. 

1869. - Rođen je Miloje M. Vasić  (1869. Gradište - 1956.), prvi srpski školovani arheolog, utemeljivač arheologije u Srbiji, koji je 1908. godine započeo prva metodološki osmišljena istraživanja upravo na  lokalitetu Belo Brdom,dugogodišnji profesor arheologije na Filozofskom fakultetu, upravnik Narodnog muzeja i istraživač jednog od najznačajnijih praistorijskih lokaliteta u Srbiji, neolitske Vinče, član Srpske akademije nauka i umetnosti. 

Miloje M. Vasić, tvorac srpske arheološke nauke
Njegova terenska istraživanja, posebno sistematska iskopavanja Vinče, predstavljaju u metodološkom smislu uzore koje je i danas teško prevazići. Pri objavljivanju rezultata terenskih istraživanja, Vasić se nije zadovoljavao samo opisom i sistematizacijom prikupljene arheološke građe već je uvek tu građu uključivao u kontekst kulturnih kretanja u jugoistočnoj Evropi i na Balkanskom istoku.

Objavio je više od sto naučnih radova na engleskom, nemačkom i srpskom jeziku. 
Dela: "Preistorijska Vinča I-IV", "Arhitektura i skulptura u Dalmaciji", "Žiča i Lazarica", "Jonska kolonija Vinča", takođe postoje i njegovi rukopisi koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.


1884. Prvi voz, ukrašen cvećem i srpskim trobojkama, iz Beograda ka Nišu krenuo je 23. avgusta 1884. godine ( po starom kalendaru ).Voz je krenuo u 8.30, a u Niš je stigao u 18.23.

Lokomotiva prvog putnickog voza u Srbiji Beograd Nis
Prva pruga Beograd-Niš bila je dugačka 243 kilometra, a njena eksploatacija počela je skromno. 
U početku je bilo nekoliko vozova, a cene karata su bile previsoke za Srbe osiromašene u prethodnim ratovima.
Prva pruga bila je solidno izgrađena, a lokomotive i vagoni bili su najmoderniji tog doba. 

Nakon što je Srbija na  Berlinskom kongresu dobila nezavisnost, sporazumom se obavezala da će što pre napraviti i svoju železničku prugu. 

Upravu i eksploataciju nad prvom železničkog prugom u Srbiji i prugama koje su se gradile do 1889. godine vršilo je Francusko akcionarsko društvo. Međutim, 21. maja 1889. godine ukazom namesnika oduzeto je pravo eksploatacije francuskom društvu i uprava nad železnicom prešla je u državne ruke. 

1915. - Rođen Mirko Stojaković (Krepoljin, 03. 09. 1915 - Beograd, 05. 07. 1985), matematičar, profesor i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, akademik, direktor Matematičkog instituta SANU. 
Savet Filozofskog fakulteta u Novom Sadu doneo je 22.5.1969. godine odluku da se od Prirodno-matematičkog smera Filozofskog fakulteta u Novom Sadu osnuje Prirodno-matematički fakultet.  Za v.d. dekana odredjen je dr Slobodan Glumac, a za prvog dekana izabran je prof. dr Mirko Stojaković.
Više:  Legenda vojvođanske matematike , PMF

1921. - Rođen Živorad - Žika Mitrović (Beograd, 03. 09. 1921 - Beograd, 29. 01. 2005), filmski reditelj i scenarista, jedan od najznačajnijih u istoriji Jugoslavije i Srbije. Pripadnik je prve generacije jugoslovenskih sineasta posle Drugog svetskog rata. Filmom se profesionalno bavi od 1946. i jedan je od najproduktivnijih domaćih reditelja i scenarista (dvadeset filmova do 1986). 
Prvi dugometražni igrani film: “Ešalon doktora M” snimio je 1955, a o napadu kosovskih balista na partizanski transport ranjenika. 

Pored ostalih, Živorad Žika Mitrović (1921) je snimo filmove: “Kapetan Leši”, “Mis Ston”, “Signali nad gradom”, “Ubistvo na podmukao i svirep način i iz niskih pobuda”, “Marš na Drinu” (Velika srebrna arena za film i Zlatna arena za režiju 1964), “Užička republika”(Velika srebrna arena), “Timočka buna”... 

Ispočetka je snimao informativne i dokumentarne filmove, a oprobao se i u spektaklima, akcionom i kriminalističkom žanru.

Više: Wikpedia , INTERVJU ŽIVORAD ŽIKA MITROVIĆ, FILMSKI REDITELJ I SCENARISTA Čarolija priče (in memoriam)

1931. Kralj Jugoslavije Aleksandar Prvi Karađorđević proglasio je oktroisani Ustav kojim je ozakonjena monarhistička diktatura, uvedena 6. januara 1929.

Kralj Aleksandar I Karađorđević raspustio Narodnu skupštinu, zabranio rad svih političkih stranaka i sindikata, političke skupove, uveo cenzuru, proglasio ideologiju „integralnog jugoslavenstva“ i državi promenio ime u Kraljevina Jugoslavija.

Kralj je 1931. godine odustao od otvorene diktature i doneo je Oktroisani ustav i sprovedeni su formalni parlamentarni izbori na kojima se pojavila samo jedna stranka, režimska Jugoslovensko radničko – seljačka demokratija, kasnije preimenovana u Jugoslovensku nacionalnu stranku.
Ovaj ustav ostao je na snazi do okupacije Kraljevine Jugoslavije aprila 1941.

1939. - Održane su na stazi oko Kalemegdana prve beogradske Međunarodne automobilske i motociklističke trke, a organizatori su bili Automobilski klub Kraljevine Jugoslavije i list “Politika”.Izvezeno je pet motociklističkih i četiri automobilske trke.
 Jedina trka za veliku nagradu u toku drugog svjetskog rata (koji je počeo samo dva dana ranije).

Od ranog jutra hiljade znatiželjnika hrlilo je ka Kalemegdanu. Na okolnim zidinama i tribinama postavljenim duž Francuske i Tadeuša Košćuška i preko puta Karadjordjeve ulice nije bilo slobodnog mesta. 
Beograd je imao 360 000 stanovnika, Medjunarodne automobilske i moto trke održane 3 septembra 1939. pratilo je oko 75 000 gledalaca.
 Bio je to najveći sportski dogadjaj u Jugoslaviji izmedju dva rata i najposećinija priredba na Balkanu tog vremena.


Trke su održane u čast rodjendana (6 septembar) mladog Kralja Petra II Karadjordjevića a organizatori su bili Automobilski klub Kraljevine Jugoslavije i list Politika.
 Od 9 održanih najatraktivnija je bila trka "Gran pri" automobila, preteče današnje formule 1, u kojoj su učestvovali najveći šampioni tog vremena
Više: Preteča formule 1 na Kalemegdanu , Kada je Kalemegdan bio kao Monte Karlo (FOTO) , U čast prve međunarodne auto-trke  , Fotgrafije sa trke

1939. - Rođen Slobodan Mašić , arhitekta i grafički dizajner, slobodni umetnik i izdavač.
Rođen 3. septembra 1939. u Beogradu. Maturirao je 1958. Petnaestu beogradsku gimnaziju. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1966. u klasi profesora Uroša Martinovića.

Sa Marijom Čudinom i Leonidom Šejkom pokrenuo je 1967. nezavisna izdanja.
Grafički oblikuje beogradske časopise “Umetnost”, “Rok”, levičarsku reviju “Susret”...

Grafički oblikuje logo beogradskog FEST-a 1968.
Godine 1971, grafički oblikuje beogradski BITEF.
Grafički oblikuje film “Rane radove” Želimira Žilnika i “Nevinost bez zaštite” Dušana Makavejeva. U Beogradu 2003. pokreće digitalnu mesečnu reviju 2003URB.

Izlagao je na Bijenalu u Veneciji (1972), u Varšavi, Brnu, Lahtiju, Tojami, Parizu, Monsu, Kolorado Springsu, Kilu, Štutgartu, Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu.
Dobitnik je nagrade u Brnu, nagrade na Bijenalu u Ljubljani, nagrade Oktobarskog salona i Majskog salona u Beogradu. Član je Akademije arhitekture Srbije.

1985. - U saobraćajnoj nesreći na putu Beograd - Novi Sad u svojoj 23. godini, poginuo Dragan Mance, fudbaler Partizana 262 nastupa 145 golova. Najveći uspeh: Prvak Jugoslavije.


Dragan Mance, legendarni centarfor Partizana, rođen je 1962. godine u Zemunu. Član Partizana postao je1980. U sezoni 1982/83pod vođstvom Miloša Milutinovića Partizan osvaja titulu šampiona a Mance postaje najbolji strelac ekipe.

Njegova smrt je šokirala kompletnu jugoslovensku sportsku javnost a posebno navijače Partizana. Na sahrani, na beogradskom Novom groblju, se okupilo preko 30.000 ljudi.
Više: Crno-bela nostalgija , Dragan Mance

1999. - Misija UN na Kosovu i Metohiji suspendovala je jugoslovenski valutni zakon i uspostavila carinsku kontrolu na granici Kosova i Metohije sa Makedonijom.

2002. - Umrla Irena Kolesar, pozorišna, filmska i TV glumica
(Slavonski brod, 22. 12. 1925 - Zagreb, 03. 09. 2002)

2007. - Umro Đorđe Sudarski Red, književnik (Čerević, 1946 - Novi Sad, 03. 09. 2007)
Više: Odlazak dobrodušnog Sremca

Izvori : link, link, link, link 

No comments:

Post a Comment

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...