Srbija na današnji dan: 2. septembar

Car Konstancije III :: Avram Petronijević :: Nikolaj Nikolajevič Rajevski :: Milica Babić :: Skender Kulenović :: Veljko Vlahović :: Dragoljub Raša Todosijević ::  prvu domaću TV drama :: Vladimir Bulatović - Vib :: Sergej Trifunović :: Vladimir Vitas :: Ratomir Vico

2. septembar kroz istoriju

421. - Umro je Konstancije III, zapadnorimski car rodom iz Naisa (današnjeg Niša).

Konstancije III je još jedan car rođen u Naisu. Imao je briljantne vojne pobede, obeležio je celu deceniju istorije Zapadnog rimskog carstva neposredno uoči njegove konačne propasti.

Izvor: Wikipedia 

1791. - Rođen Avram Petronijević, trgovac, političar, predsednik vlade i ministar inostranih dela Srbije (Oršava, 2.9.1791 - Carigrad, 10.4.1852)

Kao pisar, sekretar, savetnik, knežev izaslanik u poverljivim misijama, ministar inostranih dela, namesnik i politički staratelj, služio je najpre u režimu Miloša Obrenovića i njegovih sinova Milana i Mihaila.

Budući jedan od tri ustavobraniteljska prvaka, pored Tome Vučića i Ilije Garašanina, on je za vladavine kneza Aleksandra Krađorđevića zauzimao položaje knjaževskog predstavnika i ministra inostranih dela. Ali je uvek ostajao nekako svoj i nedorečen, tajanstven i zagonetan.

Više AVRAM PETRONIJEVIĆ (1791-1852) – SRPSKI TALJERAN

1876.  - Ruski pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski poginuo je u bici sa Turcima kod Gornjeg Adrovca na današnji dan 1876. godine. 

Odlučujuća bitka za Adrovac bila je i kobna za pukovnika Rajevskog. Turska vojska je započela napad 20. avgusta (1. septembra po novom) koji je trajao od 8 sati ujutro do kasnih večernjih sati. 

Na mestu gde je poginuo ruski oficir i srpski dobrovoljac pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski u Gornjem Adrovcu podignuta je crkva Sveta Trojica - Rajevska, u narodu poznata kao šarena crkva ili crkva ljubavi, ruska crkva.

Legenda kaže da je upravo ovde zauvek ostalo srce pukovnika Rajevskog, koje je večno kucalo za Srbiju. Tu je počivao samo nekoliko dana, a onda je njegova majka Ana Mihajlovna preuzela posmrtne ostatke, koji su iz Beograda ispraćeni za Rusiju uznajveće vojne počasti. Ispraćaju je prisustvovao i sam knez Milan Obrenović 

Ovaj sveti hram je izgrađen i osvećen 2. septembra 1903. godine. Od puta pa do ulaza u hram ističu se drvoredi lipa koje su donesene, kako kaže još jedna legenda, iz sela Razumovske u Ukrajini, sa nekadašnjeg imanja grofa Rajevskih. 

Pukovnik Rajevski je poslužio slavnom ruskom piscu Lavu Tolstoju kao prototip za glavnog junaka, grofa Vronskog, u njegovom delu „Ana Karenjina“.

Više o pukovniku Rajevskom Za ljubav i čast i  RAJEVSKOM U ČAST - Gornji Adrovac - SUSRETI PESNIKA i Vronsky gave his life to Anna Karenina and Serbia i Ruska crkva

1909. - Rođena Milica Babić (Bosanski Šamac, 2.9.1909 - Herceg Novi, 24.3.1968), kostimograf Narodnog pozorišta u Beogradu i univerzitetski profesor, supruga Ive Andrića.

Rođena je u trgovačkoj porodici kao ćerka Stevana i Zorke Babić (1887-1974) rođene Bisarević, 2. septembra 1909. u Bosanskom Šamcu.

Školovala se u Beču 1925—29 na Školi za primenjenu umetnost. Praksu je završila u Parizu, u fabrici tkanina Rodie (fr. Rodié). Od 1930. do 1931. predavala je na Višoj ženskoj zanatskoj školi u Beogradu.

 Od 1. februara 1931. sa prekidima do 1964. je bila kostimograf u Narodnom pozorištu u Beogradu kao prvi školovani kostimograf u srpskom pozorištu, za to vreme opremila je oko tri stotine dramskih, operskih i baletskih predstava. 

Radila je najviše sa rediteljima Brankom Gavelom, Josipom Kulundžićem, Hugom Klajnom, Rašom Plaovićem, scenografima Vladimirom Žedrinskim, Stanislavom Beložanskim, Ananijem Verbickim i M. Denićem.

Više PRIČA O MILICI BABIĆ i Milica kao ikona

1910.- Rođen Skender Kulenović, književnik (Bosanski Petrovac, 02. 09. 1910 - Beograd, 25. 01. 1978). Kulenovič je bio jedan od najpozanatijijih bosanskih i jugoslovenskih književnika. 

Pisao je pesme i poeme, komedije, eseje, kritike, putopise, crtice, priče i romane. U rodnom Bosanskom Petrovcu završio je osnovnu školu, a zatim Jezuitsku gimnaziju.

 Već u trećem razredu gimnazije javio se sa prvim književnim radom, zbirkom soneta "Ocvale primule". Zatim je studirao pravo u Zagrebu i sarađuje u brojnim listovima i časopisima.

Godine 1941. odlazi u partizane. Kulenović i u ratu piše poeme i uređuje listove i časopise. Odmah posle rata je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu. Uređuje mnoge književne periodičnike i časopise. Od 1957. pa sve do 1970. godine bio je dramatarug Pozorišta u Mostaru , a kasnije urednik u beogradskoj Prosveti. Njegovo najpozanatije delo je poema "Sojanka majka Knežpolljka". 

Umro je 25. januara 1978. godine u Beogradu.

Više Skender Kulenović (1910—1978) i O Skenderu Kulenoviću (Iz knjige "Kratka istorija srpske književnosti" Jovana Deretića)

1914. - Rođen Veljko Vlahović (Rovci, 2.9.1914 - Ženeva, 7.3.1975), političar, publicista i diplomata, španski borac, pokretač radio stanice "Slobodna Jugoslavija", direktor "Borbe", član Izvršnog komiteta i sekretar CKSKJ.

Вељко Влаховић је основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Подгорици и Београду, Студирао је машинство на Техничком факултету у Београду, Прагу, на Сорбони (у Паризу) и дипломирао на Универзитету у Москви.

Веома се рано, још као средњошколац, укључио у раднички покрет. 

Заједно с Лолом Рибаром учествовао је у формирању акционих комитета и у припремама југословенске студентске делегације за Светски омладински конгрес у Женеви, одржан у јесен 1936. године.

Учествовао је у шпанском грађанском рату, као борац Интернационалних бригада.

Априлски рат и окупација Краљевине Југославије 1941. године затекли су га у Москви. Влаховић је тада појачао рад на везама југословенских комуниста и грађана с домовином и радио на популаризацији Народноослободилачког покрета Југославије.

По задатку ЦК КПЈ и Врховног штаба НОПОЈ, у Москви је, 11. новембра 1941. године, организовао с Ђуром Салајем радио-станицу „Слободна Југославија“.

После ослобођења земље, обављао је најодговорније партијске и државне дужности.

Više Wikipedia

1945. - Rođen Dragoljub Raša Todosijević, konceptualni umetnik (Beograd, 2.9.1945)

1945. - Kapitulacijom Japana zvanično završen Drugi svetski rat. Japanski car Hirohito, prinuđen bacanjem atomskih bombi na Hirošimu 6. avgusta i Nagasaki dva dana kasnije, preko radija zvanično objavio kapitulaciju i naredio svim oružanim snagama da polože oružje.
Više World War II 1 September 1939 – 2 September 1945 (6 years, 1 day)

1958.- TV Beograd emitovala prvu domaću TV dramu "Slučaj u tramvaju"
Pogled u istoriju televizije Srbije

1994.- Umro Vladimir Bulatović - Vib, književnik i novinar (Sopotsko, 08. 03. 1931 - Beograd, 02. 09. 1994) Filozofski fakultet i Novinarsku diplomatsku školu Vib je završio u Beogradu. Izuzetno talentovan, počeo je da piše već u mladim danima za listove "Delo","Dana", "Borba", "Mladina", "Jež"... 

Nastavljajući tradiciju Domanovića i Nušića, Bulatović je u zbirci satiričnih tekstova "Budilnik", objavljenoj 1963. godine, pokazao veliki smisao za sublimiranost forme, paradoks i aktuelne teme.

Vibovi aforizmi bili su neizbežno štivo čitalaca "Politike" dugi niz godina. Zbog njih je često bio proganjan. Na osnovu Vibovih satiričnih tekstova igrani su pozorišni komadi. 

Najpoznatija njegova dela su: "Menjačnica ideala", "Veliko spremanje", "Korak nazad", "Šta je pisac hteo da kaže", "Okretne i druge igre". Smatra se jednim od najvećih savremenih srpskih satiričara, koji nas je svojim delom uveo u sam vrh svetske literature. Dugogodišnji urednik "Politike", Bulatović ja naučio novinarskom zanatu generacije mladih novinara, među kojima i danas poznata imena srpskog novinarstva.

VIBOVE BUDILICE

1972. - Rođen Sergej Trifunović (Mostar, 2.9.1972), pozorišni, filmski i TV glumac

2000 - Umro Vladimir Vitas (Beograd, 26.8.1935 - Beograd, 2.9.2000), džez pijanista i vibrafonista, član Velikog džez orkestra RTB-a. Vladimir Vitas je jedan od najpoznatijih srpskih, a može se reći i jugoslovenskih džez pijanista, koji je snimio veliki broj ploča sa džez muzikom, ali ipak je više snimao zabavnu muziku. Bio je pristalica swinga i mainstream jazza.

Sećanja

2005. - Umro Ratomir Vico (Prokuplje, 22.3.1941 - Beograd, 2.9.2005), političar i diplomata, glavni urednik Prvog programa Radio Beograda, direktor RTB, ministar informisanja Srbije
Svi direktori Radio-televizije Srbije