Kapetan Koča Anđelković :: narodni tribun Vasa Pelagić :: Ljiljana Kontić, glumica :: izgradnja hidrocentrale "Đerdap" :: Dragoslav Rančić, novinar :: Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji :: Monika Seleš :: Patrijarh Irinej u sedištu UN-a :: Festival MOMIN KRUG :: Spomen-ploča piscu i slikaru Momi Kaporu
1788. - Pogubljen Koča Anđelković (Panjevac, 1755 - Tekija, 07. 09. 1788), kapetan, vođa srpskih dobrovoljaca u austrijsko- turskom ratu .
"Mudri i pošteni državnici i uopšte vlasnici ne samo da otklanjaju od naroda sve što bi moglo izazvati narodni gnev i pritisak, nego oni svuda i svagda kao čestite sluge velikog gospodara i tvorca sviju životnih namirnica - naroda, udešavaju i ponašanje i svoj rad i svoje plate i sve zakone i uredbe tako da se vidi na svakom koraku da su oni narodni prijatelji i da su mu mili i dragi i odani dobru i radu.
Glumica Narodnog pozorišta Ljiljana Kontić svoju glumačku karijeru je, nakon završene akademije, stvarala u Narodnom pozorištu. Od 1964. godine, kada počinje njen angažman, odigrala je veliki broj značajnih uloga iz klasičnog i savremenog repertoara. Ljiljana Kontić je igrala i u filmovima: (13 jul, Beštije...).
1944. - Rođen Velibor - Bora Milutinović, fudbaler i trener (Bajina Bašta, 07. 09. 1940).
1995. - Umro Radivoje - Lola Đukić, reditelj, književnik i novinar (Smederevo, 03. 04. 1923 - Beograd, 07. 09. 1995).
1991. - Monika Seleš osvojila je turnir US Open. Monika Seleš je jugoslovensko-američka profesionalna teniserka, svojevremeno najbolja teniserka sveta, ali se morala povući iz tenisa 1993. zbog povrede koju je dobila kada ju je gledalac iz publike ubo nožem.
Za vreme svoje karijere osvojila je 9 grend slem turnira, postavši najmlađa teniserka koja je osvojila otvoreno prvenstvo Francuske 1990. godine. Bila je dominantna teniserka 1991. i 1992. godine.
Izvor: Wikipedia
2008. -Umro Dragoslav Rančić, spoljnopolitički novinar i urednik "Borbe","Politike" i NIN-a (Kragujevac, 15. 09. 1935 - Beograd, 07. 09. 2008)
2010. - Poginuo Amar Garibović, skijaš, reprezentativac Srbije (Sjenica 07. 09. 1991 - Slavonski Brod, 07. 09. 2010). Amar Garibović je bio član reprezentacije Srbije i takmičio se u nordijskim disciplinama na Zimskim Olimpijskim igrama u Vankuveru 2011.
2013. BEOGRAD – Spomen-ploča piscu i slikaru Momi Kaporu otkrivena je na kući u kojoj je stanovao, u Nebojšinoj ulici u Beogradu.
Spomen-ploču otkrili su predsednica Zadužbine „Momo Kapor” Ljiljana Kapor i predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović.
Ljiljana Kapor zahvalila je opštini Vračar i navela da je Momo sa devet godina došao u Beograd, a da je poslednjih 15 godina živeo u kući na Neimaru.
„Ne postoji niko ko je bolje pisao, lepše crtao i više voleo Beograd od Mome Kapora”, rekla je spisateljica Mirjana Bobić Mojsilović.
Više: Na Vračaru otkrivena spomen-ploča Momi Kaporu
Izvor: LINK, LINK
7. septembar kroz istoriju
Kapetan Koča je prvi u Srbiji počeo borbu protiv turske vlasti, stvorivši slobodnu teritoriju u centralnoj Srbiji prozvanu po njemu Kočina krajina, koja je trajala od decembra 1787. do septembra 1788. godine.
Kako ocenjuju istoričari, iako je kratko trajala, ostavila je dubok trag na svest srpskog naroda i dala nadu za oslobođenje od turskog ropstva.
Koča bio kapetan austrijske vojske u austrijsko-turskom ratu, a Kočina krajina "ima izuzetan značaj ne samo u istoriji srpskog naroda, već i u evropskoj istoriji novog veka".
Kočina krajina bila je sastavni deo mnogo šireg evropskog sukoba, nego što se zna u našoj javnosti. To je, zapravo, bio sve evropski rat koji je trajao od 1778. do 1792. godine. U tom ratu učestovale su Velika Britanija, Danska, Švedska, Rusija, Austrija i Turska.
Glavne borbe Srba - dobrovoljaca i Turaka vodile na širokom području od Dunava do severnih granica Niške nahije.
Poseban značaj Kočine krajine ogleda se u tome što su se tada ratničkom zanatu učili svi ili gotovo svi, značajni učesnici Prvog srpskog ustanka - od Karađorđa (U Austrijsko-turskom ratu (Kočina Krajina) borio se kao frajkor (dobrovoljac) u sastavu jedinica kapetana Koče Anđelkovića, na austrijskoj strani. Kao buljubaša (turski čin u rangu komandanta bataljona) učestvovao je u akcijama protiv Janjičara.) do Petra Dobrnjca, pa Kočina krajina, predstavlja svojevrstan uvod u Prvi srpski ustanak.
Koču Anđelkovića, čija je glava bila ucenjena na 500 dukata, u borbi kod Brzaske 7. septembra 1788. godine zarobili su Turci i kod Tekije svirepo pogubili nabijanjem na kolac. Turci su ga uhvatili i živog nabili na kolac sa još 60 njegovih drugova. U Tekiji se nalazi obelisk podignut 1927. godine njemu u čast, sa natpisom: "Na ovom mestu god. 1788. u borbi za slobodu srpskog naroda nabijeni su na kolje prvi vesnici slobode posle vekovnog ropstva kapetan Koča Anđelković sa drugovima".
Kočino Selo udaljeno je od Jagodine svega sedam kilometara. Prostire se od Velike Morave do naplatne rampe, a graniči se sa selima Ribare i Staro Lanište. Selo ima oko 1.200 stanovnika i oko 320 domova. Još 1938. godine promenilo je ime i od nekadišnjeg Panjevca, dobilo naziv kakav i danas nosi: Kočino Selo prema kapetanu Koči Anđelković. Kočino Selo se pobratimilo sa Tekijom, gde je kapetan Anđelković ubijen. U selu se tradicionalno već više deset godina unazad organizuju „Dani Kočine Krajine”.
1890. - Uprava varoši Beograda proterala je narodnog prosvetitelja i utopijskog socijalistu Vasu Pelagića, pod optužbom da je knjigom "Dužnost vlade i vlasti", koja je odmah zaplenjena, "naneo uvredu Njegovom kraljevskom veličanstvu" (Aleksandru Obrenoviću). Pod pritiskom javnog mnjenja, skupština je 1891. odobrila povratak Pelagića u Srbiju.
"Mudri i pošteni državnici i uopšte vlasnici ne samo da otklanjaju od naroda sve što bi moglo izazvati narodni gnev i pritisak, nego oni svuda i svagda kao čestite sluge velikog gospodara i tvorca sviju životnih namirnica - naroda, udešavaju i ponašanje i svoj rad i svoje plate i sve zakone i uredbe tako da se vidi na svakom koraku da su oni narodni prijatelji i da su mu mili i dragi i odani dobru i radu.
Ko tako ne radi nije prijatelj ni sebi ni narodu, ni napretku ni svom porodu, ni poštenom glasu svome ni narodnom, pa ma kako se on derao da je prijatelj naroda i napretka i ma kako uzvikivao da pripada ovoj ili onoj političkoj stranci.
Takav racionalni preobražaj danas je za nas nužniji nego ikom drugom, jer ko ima razuma nepomućena i oka svetla on vidi da se naš državni organizam nalazi u opakoj bolesti, trzavici i agoniji. To je naša politička, socijalna i ekonomska bolest i beda.
Za racionalno lečenje takve opake bolesti potrebni su nam posve razumni, racionalni lekovi za život i poslovanje pa da se koliko toliko ozdravi i uljudnije živi napreduje."
Ovako je pre 124 godine, 1889. pisao narodni tribun Vasa Pelagić od naroda slavljen, od vlasti proganjan i zatvaran u ludnicu, u svojoj knjizi "Narodna prava ili naše neodložne potrebe", koja je oduzeta i javno spaljena na Slaviji 8. marta 1890. godine, a Pelagić uhapšen, osuđen i krajem godine proteran iz Srbije.
Izvor: Spaljena knjiga Vase Pelagića Narodna prava i dalje nepoželjna u Srbiji, Vasa Pelagic (1838 – 1899)
1931. - Rođena Ljiljana Kontić, pozorišna, filmska i TV glumica (Savinac, 07. 09. 1931- Beograd,17. 07. 2005).
Glumica Narodnog pozorišta Ljiljana Kontić svoju glumačku karijeru je, nakon završene akademije, stvarala u Narodnom pozorištu. Od 1964. godine, kada počinje njen angažman, odigrala je veliki broj značajnih uloga iz klasičnog i savremenog repertoara. Ljiljana Kontić je igrala i u filmovima: (13 jul, Beštije...).
Odigrala je i niz značajnih televizijskih uloga i igrala u mnogim radio dramama. Televizijska publika će je pamtiti po izuzetnoj ulozi koju je ostvarila u seriji Đekna još nije umrla a kad će ne znamo.
1944. - Rođen Velibor - Bora Milutinović, fudbaler i trener (Bajina Bašta, 07. 09. 1940).
Velibor Bora Milutinović je bio fudbaler Bora, Partizana, OFK Beograda, Monaka, Nice i jugoslovenski fudbalski trener.
Bora Milutinović, iako sam nije igrao za reprezentaciju, je uspeo da kao trener (trenirao je sedam različitih nacionalnih timova) vodi pet različitih fudbalskih reprezentacija (Meksiko, Kostarika, SAD, Nigerija i Kina) na pet različitih svetskih prvenstava (Meksiko 1986., Italija 1990., SAD 1994. i Koreja-Japan 2002.).
Sa četiri od pet reprezentacija, Milutinović je uspeo da prođe prvu rundu takmičenja svetskog prvenstva, to jedino nije uspeo sa reprezentacijom Kine. Zbog ovih uspeha je u novinama dobio nadimak Čudotvorac .
2011. Velibor Bora Milutinović proglašen je za počasnog građanina Bajine Bašte.
Izvor: Wikipedia
1964. - Počela izgradnja hidrocentrale "Đerdap". Prvi agregati pušteni su u rad 6. avgusta 1970. godine, istovremeno na jugoslovenskoj i rumunskoj strani.
Rumunska brodska prevodnica počela je prevođenje brodova 3. avgusta 1969. god., a jugoslovenjska oktobra 1970. godine. Konačno pregrađivanje Dunava obavljeno je 13. avgusta 1969. godine. Tokom izgradnje glavnog objekta iskopano je 13.4 miliona kubika šljunka i rečnog nanosa, 7.2 miliona kubika stena, ugrađeno 3.2 miliona kubika betona, 167 000 tona armature i čelične konstrukcije i 69 000 tona opreme.
Impozantna građevina, peta po veličini u svetu, od 1972. godine kada je otvorena za posete, evidentirala je preko milion posetilaca. Prva hidroelektrana sagrađena na Dunavu – projekat u koji su Jugoslavija i Rumunija uložili oko 450 miliona dolara. Ovaj hirdroenergetski sistem sastoji se iz dva podsistema - „Đerdap 1” i „Đerdap 2”. Sistemom upravlja Privredno društvo „Hidroelektrane Đerdap”, d.o.o. Kladovo.
Izvor: Hidroelektrane Đerdap
1991. U Hagu počela rad Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji. U radu Konferencije učestvovali svi članovi Predsedništva SFRJ, predsednik savezne vlade i šest predsednika jugoslovenskih republika. Predsedavajući Konferencije, na kojoj je usvojena Deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, bio lord Karington.
1995. - Umro Radivoje - Lola Đukić, reditelj, književnik i novinar (Smederevo, 03. 04. 1923 - Beograd, 07. 09. 1995).
Radivoje - Lola Đukić, majstor TV igre, napisao je i režirao više od 200 humorističkih emisija i TV komedija od kojih su najpopularnije:
"Servisna stanica","Na tajnom kanalu", "Muzej voštanih figura",
"Ogledalo građanina Pokornog", "Ljudi i papagaji", "Crni sneg",
"Licem u naličje", "Spavajte mirno", "Sačulatac",
"Deset zapovesti", "Ću - ćeš - će"...
Serijom "Ogledalo građanina Pokornog" postavljeni su temelji novog žanra, a Lola Đukić je od bezazlenog zabavljača prerastao u satiričara.
Posle ove serije Mihiz je za Lolu rekao da je "sam po kapacitetu ravan velikoj fabrici zabave". Odgovorni urednik zabavnog programa Radio Beograda, jedan od utemeljivača Televizije Beograd, Lola je bio i osnivač Humorističkog pozorišta u Beogradu - kasnije Pozorište na Terazijama.
1991. - Monika Seleš osvojila je turnir US Open. Monika Seleš je jugoslovensko-američka profesionalna teniserka, svojevremeno najbolja teniserka sveta, ali se morala povući iz tenisa 1993. zbog povrede koju je dobila kada ju je gledalac iz publike ubo nožem.
Za vreme svoje karijere osvojila je 9 grend slem turnira, postavši najmlađa teniserka koja je osvojila otvoreno prvenstvo Francuske 1990. godine. Bila je dominantna teniserka 1991. i 1992. godine.
Tenisu se vratila 1995. godine. Osvojivši 53 turnira do 2003, Selešova je morala, zbog povrede noge napustiti profesionalni tenis.
Uspesi Monike Seleš je svrstavaju među najbolje teniserke svih vremena.
Izvor: Wikipedia
1994. - Kontakt grupa je na sastanku u Berlinu odlučila da Savetu bezbednosti UN predloži ublažavanje sankcija Jugoslaviji, kao nagradu za zavođenje embarga Republici Srpskoj, čiji su građani na referendumu 27. i 28. avgusta 1994. odbacili mirovni plan Kontakt grupe za BiH.
1995. - Predsednik Rusije, Boris Jeljcin, potpisao je dekret o jednostranom ublažavanju sankcija Jugoslaviji, čime je stvorena zakonska osnova za izvoz robe i usluga humanitarnog karaktera.
2008. -Umro Dragoslav Rančić, spoljnopolitički novinar i urednik "Borbe","Politike" i NIN-a (Kragujevac, 15. 09. 1935 - Beograd, 07. 09. 2008)
2010. - Poginuo Amar Garibović, skijaš, reprezentativac Srbije (Sjenica 07. 09. 1991 - Slavonski Brod, 07. 09. 2010). Amar Garibović je bio član reprezentacije Srbije i takmičio se u nordijskim disciplinama na Zimskim Olimpijskim igrama u Vankuveru 2011.
2013. - Patrijarh Irinej u sedištu UN-a na "Visokiom forumu o kulturi mira". Želeći da podeli iskustvo svog naroda i svoje crkve, patrijarh je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija na "Visokom forumu o kulturi mira", gde je govorio na poziv predsedavajućeg GS UN Vuka Jeremića, rekao da su srpski narod zadesile mnoge nesreće.
"To je narod koji je danas na Kosovu, u svojoj duhovnoj i državnoj kolevci, lišen prava na život dostojan čoveka, a ne retko i na sam život. Ali to je i narod koji svoj pogled i nadu upravlja ka budućnosti, odlučan da se svim silama uključi u zajednički svetski projekat stvaranja pretpostavki za pravedan i trajan mir među ljudima, narodima i državama", naveo je patrijarh Irinej.
2013. - Festival MOMIN KRUG, treći po redu, svojevrstan omaž stvaralaštvu Mome Kapora koji organizuje Zadužbina „Momo Kapor“, održaće se 6. i 7. septembra 2013. godine
„Beogradski jednakokaporovski“, kao osnovna tema festivala, inspirisala je ključni programski segment ovogodišnjeg MOMINOG KRUGA - vodič kroz Beograd simboličnog naziva „Gluvarenje sa Kaporom“ koji se održava - 7. septembra.
Prateći vidljive i nevidljive tragove koje je Kapor ostavljao pišući i provodeći vreme na mnogim adresama, ostavljajući svojim životom i delima priču koliko o sebi, toliko i o duhu Beograda, dolazi se do teme i cilja festivala.
Zadužbina Momo Kapor sa ponosom ističe da je ova kulturna manifestacija besplatna za sve posetioce, a detaljan program i satnica MOMINOG KRUGA se nalazi na web adresi www.zaduzbinamomokapor.com
Više: "Momin krug" - omaž Momi Kaporu,2013. BEOGRAD – Spomen-ploča piscu i slikaru Momi Kaporu otkrivena je na kući u kojoj je stanovao, u Nebojšinoj ulici u Beogradu.
Ljiljana Kapor zahvalila je opštini Vračar i navela da je Momo sa devet godina došao u Beograd, a da je poslednjih 15 godina živeo u kući na Neimaru.
„Ne postoji niko ko je bolje pisao, lepše crtao i više voleo Beograd od Mome Kapora”, rekla je spisateljica Mirjana Bobić Mojsilović.
Više: Na Vračaru otkrivena spomen-ploča Momi Kaporu
Izvor: LINK, LINK
No comments:
Post a Comment